Srbija na 27. mestu zemalja izvoznica spama

Anti-spam, 24.01.2014, 07:18 AM

Neželjenih emailova u elektronskoj pošti prošle godine je bilo manje nego ikad pre. Tako je nastavljen trend opadanja spama iz prethodne dve godine pa je udeo spama u elektronskoj pošti bio za 2,5 procentnih poena manji nego 2012. godine, i iznosio je 69,6%.

Izgleda da oglašivači polako odustaju od spama i okreću se raznim vrstama legitimnog online oglašavanja koje su sada dostupne i koje uz manje troškove daju bolje rezultate od onih koje spam može da ponudi.

Ovo je jedan od zaključaka analize stručnjaka Kaspersky Lab-a koji su sumirali aktivnosti spamera tokom prošle godine.

Stalne apele IT stručnjaka upućene korisnicima da moraju redovno da ažuriraju antivirusne programe na računarima kriminalci su prošle godine pokušavali da iskoriste šaljući emailove u kojima su zloupotrebljavali imena poznatih proizvođača antivirusnog softvera, kao što su Kaspersky Lab, McAfee, ESET, Symantec i drugi. U takvim emailovima se nalazio fajl za koji se ispostavilo da sadrži Trojanca iz familije ZeuS/Zbot koji je dizajniran za krađu osetljivih podataka korisnika, a posebno informacije koje su u vezi finansija. Ovim emailovima u kojima je bio sakriven Trojanac predstavljen kao ažuriranje za antivirusni softver korisnici su podsticani da odmah ažuriraju svoj softver uz pomoć fajla u prilogu.

Procenat elektronske pošte sa malicioznim fajlovima u prilogu je iznosio 3,2%, što je za 0,2 procentna poena manje nego u prethodnoj godini.

“Treću godinu zaredom najčešći maliciozni programi koji se šire putem emaila su programi koji pokušavaju da ukradu poverljive informacije, uglavnom korisnička imena i lozinke za internet bankarske sisteme”, kaže Darja Gudkova iz sektora analize sadržaja kompanije Kaspersky Lab. “Međutim, u isto vreme, fišing napadi prelaze sa bankovnih računa na društvene mreže i emailove. Ovo se delom može objasniti činjenicom da današnji email nalozi često daju previše pristupa sadržajima, uključujući elektronsku poštu, podatke sa socijalnih mreža, instant poruke, cloud skladišta i ponekad čak i podatke sa kreditne kartice.”

Prema podacima Kaspersky Lab-a, 32,1% fišing napada usmereno je na društvene mreže.

U pokušaju da pridobiju što veći broj korisnika, ali svesni spam filtera koji blokiraju neželjene poruke, oglašivači pribegavaju trikovima. Deo spam emailova stiže pretplatnicima koji su se složili sa tim da na email adresu dobijaju reklame, a deo se šalje na adrese koje su preuzete iz ogromnih baza podataka koje su oglašivači kupili, ljudima koji nikada nisu dali pristanak da primaju te poruke. Ako su emailovi blokirani od strane spam filtera, oglašivači kontaktiraju provajdera i pokušavaju da dokažu da su njihovi emailovi legalni time što pokažu web sajtove gde korisnici mogu da se prijave i odjave bilo kada. Ovo postavlja novi zadatak za anti-spam industriju i vodi ka razvoju novih tehnologija zasnovanih na dobrom glasu pošiljaoca.

Najveći izvor spama u 2013. bile su Kina (23%) i SAD (18%). Udeo Istočne Evrope u slanju spama se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, pa je taj region na trećem mestu svetskih izvora spama, posle Azije i Severne Amerike. Zapadna Evropa je na četvrtom mestu uprkos tome što je iz nje stizalo manje neželjene pošte nego prethodne godine, a Latinska Amerika je na petom mestu.

Zanimljivo je ovoga puta detektovan i značajan udeo (0,47%) u ukupnom spamu koji je poslat sa servera lociranih u Srbiji. Ovo Srbiju stavlja na 27. mesto među zemljama izvorima spama.

Više detalja o tome šta su i kako radili spameri prošle godine možete naći na blogu kompanije Kaspersky Lab securelist.com.