Google za četiri dana primio 41000 zahteva za uklanjanje rezultata pretrage

Ostale vesti, 05.06.2014, 09:31 AM

Google je u utorak saopštio da je do tog trenutka primio 41000 zahteva od evropskih korisnika za uklanjanje rezultata pretrage u kojima se pojavljuju njihova imena. Kompanija je praktično zatrpana zahtevima za samo četiri dana od kada je, krajem prošle nedelje, Google postavio web stranicu sa formularom za podnošenje ovih zahteva.

Kompanija je bila primorana da omogući korisnicima podnošenje ovakvih zahteva po odluci Evropskog suda pravde koji je podržao takozvano “pravo na zaborav”, prema kojoj ljudi mogu tražiti od pretraživača da uklone rezultate pretrage u kojima se pojavljuju njihova imena ako dokažu da ti rezultati više nisu relevantni.

Evropski sud je 13. maja naložio Googleu da ukloni sporne rezultate pretrage koji vode do novinskog teksta objavljenog pre 16 godina koji je ustvari najava aukcije prodaje imovine 58-godišnjeg španskog advokata Maria Gonzalesa. Gonzales koji se tada nalazio u lošoj finansijskoj situaciji kasnije je povratio imovinu, a 2010. godine se obratio nadležnoj agenciji za zaštitu podataka u Španiji sa zahtevom da od Googlea zatraži uklanjanje rezultata pretrage koji više nisu relevantni i koji narušavaju njegov ugled.

Google je u petak pokrenuo web stranicu da bi olakšao korisnicima podnošenje zahteva za uklanjanje linkova, što je kompanija koja obrađuje više od 90% svih web pretraga u Evropi, nazvala početnim nastojanjem da se udovolji odluci suda.

Najviši zvaničnici evropskih tela za zaštitu podataka pozdravili su Googleovu reakciju na odluku suda.

Kako će se Google izboriti sa tolikim brojem zahteva ostaje da se vidi. Podaci koje je kompanija objavila govore da se dnevno podnese oko 10000 zahteva, odnosno prosečno sedam zahteva u minutu. Kompanija će možda morati da zaposli nove radnike ili da preusmeri određeni broj trenutno zaposlenih u kompaniji da rade na ovim zahtevima, piše Wall Street Journal, pozivajući se na izvore u kompaniji.

Svaki zahtev mora biti razmotren pažljivo, kako se ne bi ugrozilo pravo na zaborav pojedinca ali ni javni interes o slobodnom informisanju. Ne postoji apsolutno pravo na brisanje informacija, tako da će Google morati da primeni brojne kriterijume odgovarajući na zahteve korisnika. To znači da će kompanija ubuduće morati da ima aktivniji pristup u upravljanju informacijama koje se pojavljuju u rezultatima pretrage, inače će biti konstatno zatrpana ovakvim zahtevima.

Nisu svi zadovoljni formularom za podnošenje zahteva za uklanjanje linkova. Naime, formular zahteva da podnosioci zahteva dokažu svoj identitet, što uključuje ime i prezime, adresu i fotografiju iz lične karte. Iz Googlea kažu da su na taj način želeli da izbegnu lažne zahteve, ali poverenik za zaštitu podataka iz Hamburga, Johanes Kaspar, kaže da takvi zahtevi kompanije sami po sebi mogu predstavljati kršenje propisa o zaštiti privatnih podataka.

Odlukom koju je sud doneo 13. maja samo su primenjeni postojeći pravni lekovi protiv pretraživača. Peter Hustinks, evropski supervizor za zaštitu podataka kaže da ta odluka nije revolucionarna kako je neki ljudi doživljavaju. “Reakcija da je ovo “kraj interneta” je nonsens. Ona ne znači ponovno pisanje istorije ili sistematsku cenzuru”, kaže Hustinks, najavljujući za predstojeći vikend sastanak poverenika za zaštitu podataka 28 država članica EU u Briselu na kome će se razgovarati o ovoj odluci.