Posle presude Evropskog suda pravde, Google već zatrpan zahtevima ''za zaborav''

Ostale vesti, 16.05.2014, 10:00 AM

Google je saopštio da je kompanija samo nekoliko dana pošto je Evropski sud pravde podržao “pravo na zaborav” već dobila zahteve za uklanjanje informacija iz rezultata pretrage.

Jedan bivši političar koji se nada da će ponovo biti izabran zatražio je od Googlea da ukloni linkove za novinski članak o njegovom problematičnom ponašanju na radnom mestu, piše britanski BBC.

Isti zahtev je stigao i od osobe koja je proglašena krivom zbog posedovanja fotografija zlostavljane dece. I jedan lekar je tražio da se uklone kritike njegovih pacijenata iz rezultata pretrage.

Google nije komentarisao odluku Evropskog suda pravde o takozvanom "pravu na zaborav" ali su iz kompanije presudu suda ipak ocenili kao “razočaravajuću”. Kompanija nije objavila tačne podatke o broju zahteva za uklanjanje rezultata pretrage koje je dobila od utorka, kada je izrečena presuda. Citirajući neimenovane izvore, Rojters navodi da je Google sada pretrpan ovakvim zahtevima.

Na godišnjem sastanku akcionara kompanije koji je održan u sredu, izvršni direktor Googlea Erik Šmit izrazio je zabrinutost zbog ove presude, i istakao da veruje da je odluka Evropskog suda pravde bila pogrešna.

“Ima mnogo otvorenih pitanja”, rekao je Šmit. “Jednostavan način da se shvati šta se ovde desilo je da imate sudar prava na zaborav i prava da znate. Sa gledišta Googlea to je u ravnoteži.”

Evropski sud pravde razmatrao je žalbu koju je podneo Google na odluku španske agencije za zaštitu podataka koja je 2010. godine zatražila od Googlea da ukloni rezultate pretrage koji su vodili do novinskog članka o Mariju Gonzalesu objavljenog pre 16 godina. Sporni članak sadržao je najavu aukcije na kojoj je trebalo da bude prodata Gonzalesova imovina. Gonzales je u tom trenutku bio u lošoj finansijskoj situaciji, ali je kasnije povratio kuću. On se obratio nadležnom telu za zaštitu podataka u Španiji sa zahtevom da naloži Googleu da ukloni rezultate pretrage koji njegovo ime povezuju sa novinskim člankom objavljenim pre 16 godina, navodeći da se time narušava njegova privatnost, posebno jer te informacije više nisu relevantne.

Odluka suda iznenadila je mnoge s obzirom da je u suprotnosti sa savetom nezavisnog advokata suda koji je prošle godine rekao da pretraživači nisu u obavezi da poštuju takve zahteve.

Evropski komesar za pravdu Vivijen Reding opisala je odluku kao “jasnu pobedu za zaštitu ličnih podataka Evropljana”. Podaci pripadaju pojedincu a ne kompaniji. Osim ako nema dobrog razloga za zadržavanje podataka, pojedinac bi trebalo da bude zakonski ovlašćen da podnese zahtev za brisanje podataka. Ipak, mnogi drugi su istakli svoju zabrinutost zbog mogućih posledica na slobodu govora koje će ova odluka imati.

Osnivač Wikipediae Džimi Vels je kritikovao ovu odluku, nazivajući je “iznenađujućom”, dok su zagovornici prava na slobodu govora iz organizacije Index on Censorship rekli da je bi ova odluka suda trebalo da izazove jezu kod svih u Evropskoj uniji koji veruju u ključnu važnost slobodnog izražavanja i slobodu informisanja.

Odluka suda odnosi se samo na pretraživače, odnosno samo na linkove za informacije, a ne i na same informacije. Neki mediji su posle ove presude ipak počeli da dobijaju povećan broj zahteva za uklanjanje članaka.