Kako prevaranti koriste veštačku inteligenciju za prodaju lažnih medicinskih suplemenata na društvenim mrežama

Tekstovi o zaštiti, 11.07.2024, 13:30 PM

Sponzorisani sadržaj je sve prisutniji na društvenim mrežama. Sponzorisane objave često mogu biti korisne jer su prilagođene tako da se prikazuju odabranoj publici na mreži kojoj se nudi relevantan sadržaj skrojen posebno za određene ljude. Iako personalizovani oglasi mogu da poboljšaju vaše iskustvo na mreži, nisu svi korisni a ni bezazleni. U stvari, prevare koje potiču od lažnih oglasa na društvenim mrežama su u dramatičnom porastu, a posledice tih prevara mogu biti veoma ozbiljne.

Zdravlje je omiljena tema sajber kriminalaca koji je vrlo često koriste u svojim kampanjama za krađu informacija i prevaru ljudi.

Ove prevare obično uključuju lažne oglase i veb sajtove koji nude jeftine čudotvorne proizvode, lekove ili tretmane koji obećavaju da će izlečiti česte hronične bolesti, pa čak i rak.

Istraživači iz Bitdefender Labsa analizirali su prevare u vezi sa zdravljem širom sveta u periodu od tri meseca, od marta do maja 2024. Oni su primetili značajan porast lažnih oglasa u vezi sa zdravljem koji koriste slike, video i audio snimke generisane veštačkom inteligencijom, koji promovišu različite suplemente na Metinim društvenim platformama, Facebooku, Messengeru i Instagramu.

Stranica za koju istraživači rekli da je imala najveći broj pratilaca (više od 350.000) imala je više od 40 oglasa za medicinske suplemente. Većina oglasa je bila prilagođena određenim geografskim regionima. Korišćena su imena poznatih ličnosti, političara, TV voditelja, lekara i sveštenika da bi se privukli kupci.

Kampanje su ciljale milione korisnika širom sveta, uključujući Evropu, Severnu Ameriku, Bliski istok, Aziju i Australiju.

Tehnološki napredak, uključujući veštačku inteligenciju, omogućava prevarantima da značajno povećaju domet i stopu uspešnosti prevara, što otežava pojedincima i organizacijama da se brane od njih. Porast dipfejka daje prevarantima koji koriste stare šeme veći kredibilitet nego ikada ranije.

Veštačka inteligencija omogućava prevarantima da prilagode poruke i oglase interesima i ranjivostima (zdravstvenim problemima) pojedinaca. Ona omogućava prevarantima da generišu veoma ubedljive poruke koje su i gramatički tačne i u kontekstu sa oglasima koje plasiraju kroz platforme društvenih mreža. Oglasi povezani sa lažnim video snimcima slavnih ličnosti i poznatih medicinskih stručnjaka dodatno povećavaju uspešnost prevare.

Analizirani uzorci dipfejka su svih mogućih kvaliteta. Iako većina video snimaka pokazuje jasne znake prevare, istraživači Bitdefendera kažu da su pronašli mnoge primere video snimaka koje je bilo teže staviti u kategoriju lažnih.

Za sve uzorke korišćena je ista tehnika, prilagođena ciljanoj publici. Prevaranti koriste kredibilitet i slavu poznate ličnosti da promovišu lekove za česte bolesti u ciljanoj grupi. Primećeni su lažni snimci na sledećim jezicima: engleski (koji cilja publiku iz SAD, Velike Britanije, Australije itd), rumunski, italijanski, španski, portugalski, nemački, francuski, ruski, češki, slovački, slovenački, letonski, litvanski, mađarski, bugarski, poljski, grčki, hrvatski i dr.

Koliko je ovaj fenomen postao opasan pokazuju hiljade stranica koje promovišu prevare sa medicinskim suplementima i desetine hiljada reklama na društvenim mrežama.

Prevare koje su analizirali istraživači Bitdefendera su sadržale „upadljive fraze osmišljene da zarobe i manipulišu emocijama [i] požure ljude da se odluče na licu mesta zbog vremenski ograničenih ponuda i popusta“, navodi se u izveštaju.

Prevaranti takođe komuniciraju sa potencijalnim žrtvama i telefonom kako bi ih naterali da kupe više proizvoda pod izgovorom da je to neophodno da bi lečenje bilo uspešno.

Većina oglasa vodi korisnike na veb sajtove pune lažnih recenzija, za koje se u izveštaju kaže da su ih verovatno generisali veliki jezički modeli.

Oglasi takođe uključuju izmišljene studije i podstiču na „razgovor“ sa navodnim stručnjacima da bi se tretmani prilagodili prema svakom pojedinačnom korisniku.

Obim i prilagodljivost kampanja predstavljaju izazov za moderiranje sadržaja.

„Ako bilo koja od uključenih stranica bude zabranjena na bilo kojoj platformi, prevaranti će najverovatnije imati stotine drugih koje mogu da je zamene“, navodi se u izveštaju. „Neke stranice čak imaju hiljade lajkova, što ukazuje na činjenicu da prevaranti mogu čak da koriste ukradene stranice kupljene na mračnom vebu, “rebrendirajući ih” tako da nejasno podsećaju na temu u diskusiji.“

Foto: Polina Tankilevitch | Pexels