Zbog prisluškivanja korisnika Skype pod istragom u Luksemburgu

Ostale vesti, 14.10.2013, 08:36 AM

Povereništvo za zaštitu podataka Luksemburga istražuje navodnu umešanost Skype-a u tajni špijunski program PRIZMA američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), objavio je britanski Gardijan u petak.

Evropska centrala internet kompanija Skype koju je 2011. godine kupiio Microsoft nalazi se u Luksemburgu čije su vlasti rešile da pokrenu istragu o navodnoj saradnji Skype-a sa NSA zbog otkrića da je kompanija omogućavala obaveštajnim agencijama pristup komunikaciji korisnika.

Ako istraga utvrdi da je Skype kršio zakon o zaštiti podataka ove zemlje sarađujući sa NSA, kompanija bi se mogla suočiti sa sankcijama. Prema zakonu o zaštiti podataka Luksemburga, svaki internet provajder ili operater je dužan da obezbedi poverljivost komunikacije i podataka. Prema tom zakonu, niko osim korisnika koga se to tiče ne može slušati, prisluškivati ili čuvati razgovore i podatke, niti se baviti presretanjem i nadzorom komunikacija bez saglasnosti korisnika.

Ustav Luksemburga garantuje pravo na privatnost i poverljivost prepiske osim ako zakonom nije drugačije predviđeno. Nadzor nad komunikacijama u Luksemburgu moguć je jedino uz odobrenje suda.

Svako ko prekrši zakon o zaštiti podataka može biti kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od godinu dana i (ili) novčanom kaznom u iznosu do 125000 evra. Kompaniji kao što je Skype sud može zabraniti svako postupanje koje je u sukobu sa zakonom.

Ni iz povereništva u Luskemburgu ni iz Skype-a nisu želeli da komentarišu istragu.

Prema tajnim dokumentima do kojih je došao Gardijan, Microsoft-ova kupovina Skype-a utrostručila je obim podataka koji se prosleđuju NSA.

„Skype se širom sveta promovisao kao fantastičan alat za sigurnu komunikaciju, ali je brzo popustio pod pristiskom vlasti i više se ne može verovati da štiti privatnost korisnika“, kaže Erik King iz Privacy International za Gardijan.

Skype je od 2003. godine, kada je predstavljen korisnicima, reklamiran kao servis koji povezuje korisnike preko šifrovane peer-to-peer veze, što znači da se telefonski razgovori preko Skype ne prenose preko centralizovane mreže kao što je to slučaj kod konvencionalnih telefonskih razgovora. Pored toga, i video i chat komunikacija su takođe šifrovani.

Već 2004. Skype je imao skoro 13 miliona registrovanih korisnika, a u momentu kada je Microsoft kupio kompaniju za 8,5 milijardi dolara, broj korisnika Skype-a je porastao na 600 miliona. Zbog reputacije koju je uživao servis, Skype su koristili i novinari i aktivisti koji su želeli da zaštite svoju komunikaciju od nadzora vlasti. Skype se pokazao korisnim i onima koji se bave kriminalom, zbog čega su policije širom sveta često bile nemoćne jer nisu mogle da prate i prisluškuju osumnjičene za kriminalna dela kao što su nekada to radile.

Prema dokumentima NSA, još u februaru 2011., pre nego što je Microsoft kupio Skype, kompanija je na zahtev američkog državnog tužioca omogućila NSA prisluškivanje razgovora korisnika. Ovaj odnos se intenzivirao pošto je Skype postao vlasništvo Microsoft-a.

Ali za one za koje je poverljivost komunikacije od posebne važnosti, kao što su novinari i aktivisti, NSA nije jedini problem. Za NSA se sada zna da je imala pristup razgovorima korisnika Skype-a, ali je i dalje nepoznato da li policije i obaveštajne agencije drugih zemalja imaju taj nivo pristupa komunikaciji i podacima korisnika servisa.

Gardijan piše da italijanska kompanija sa sedištem u Milanu Hacking Team prodaje špijunski softver obaveštajnim agencijama 30-ak država koji omogućava vlastima nadzor spyware-om koji beleži komunikaciju pre nego što ona bude šifrovana. Softver koji prodaje Hacking Team se reklamira kao alat koji omogućava pristup Skype razgovorima.