Zbog Snoudenovih otkrića evropski sud proglasio nevažećim sporazum između SAD i EU

Ostale vesti, 07.10.2015, 00:30 AM

Najviši evropski sud izjasnio se protiv transatlanskog sporazuma "Safe Harbour" koji omogućava tehnološkim i drugim kompanijama prenos podataka evropskih građana u SAD.

Odluka koju je doneo Evropski sud pravde uticaće na hiljade kompanija koje prebacuju širok spektar različitih informacija iz Evrope u SAD zahvaljujući ovom sporazumu koji omogućava kompanija da izbegnu stroge evropske zakone o zaštiti privatnosti..

Sporazum Safe Harbour je u centru pažnje već neko vreme, od onog trenutka kada je bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije Edvard Snouden počeo da otkriva kako evropski podaci sačuvani u SAD nisu zaštićeni od špijuniranja američkih vlasti.

Velike tehnološke kompanije među kojima su Apple, Facebook i Twitter će verovatno odmah osetiti posledice ove odluke s obzirom da je Evropski sud pravde ocenio da Safe Harbour sporazum ne otklanja potrebu da lokalna regulatorna tela proveravaju da li kompanije preduzimaju adekvatne mere za zaštitu podataka. Sud je sporazum Safe Harbour ocenio nevažećim, i zadužio irsko povereništvo za zaštitu podataka da donese odluku o suspenziji ovog sporazuma koji je bio na snazi 15 godina. Prema ovom sporazumu američke vlasti bile su dužne da obezbede isti nivo zaštite podataka kao i u EU.

Pred američkim tehnološkim kompanijama je sada izazov da se prilagode zakonima o zaštiti podataka različitih država.

Za američke kompanija, pa i za evropske kompanije koje prebacuju podatke u SAD, jedini način da izbegnu probleme je da imaju centre podataka u Evropi koji bi omogućili da evropski podaci ostaju unutar EU umesto da se prebacuju SAD.

Ova odluka najvišeg evropskog suda dolazi nakon što je austrijski student prava i aktivista Maks Šrems tužio Facebook zbog toga što je njegova privatnost bila narušena programima američke NSA za masovnu špijunažu. Iako je Šrems Austrijanac, zbog toga što se evropsko sedište društvene mreže nalazi u Dablinu, o njegovoj žalbi je odlučivao irski komesar za zaštitu podataka, koji je odbacio Šremsovu žalbu zbog toga što nije bilo moguće saznati da li su Šremsovi 'podaci bili špijunirani u okviru programa Prizma. Slučaj je tako dospeo do Evropskog suda pravde.