Zašto su internet korisnici toliko ljuti?

Ostale vesti, 30.07.2012, 10:51 AM

Da li vam se dešava da ponekad samo pročitate naslov nekog teksta ili pogledate nekoliko sekundi video snimka na YouTube i da, ne udubljujući se u sadržaj teksta ili snimka, odmah pređete na čitanje komentara koje smatrate zanimljivijim od sadržaja koji se komentariše? Ili ste baš vi jedan od ostrašćenih komentora na veb sajtovima?

Psiholozi kažu da online komentari postaju izuzetno agresivni i da ovaj oblik zavisnosti od zajedljivosti na internetu treba izbegavati zato što je destruktivan po mentalno zadravlje i zdravlje zajednice.

“Snažno emotivno iskustvo koje ne donosi razrešenje na zdrav način ne može da bude dobra stvar,” kaže Art Markmen, profesor psihologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Pa ipak, ako je to tako nezdravo i ne donosi bilo kakvu satisfakciju, zašto onda komentarišemo? Razloga za to ima više.

Najpre, komentatori su najčešće anonimni, tako da ne snose odgovornost za agresivnost u svojim komentarima.

Drugi razlog je udaljenost od uzroka besa, bez obzira da li se on nalazi u članku koji čitaju ili u komentaru nekog drugog.

Treće, lakše je biti agresivan u pisanoj formi nego u govoru, pokazuje praksa još iz vremena kada smo umesto tastature koristili papir i olovku.

Još jedan razlog je činjenica da se komentarisanje ne dešava u realnom vremenu što komentorima daje prostor za monologe, i vreme da učvrste svoje ekstremne stavove. Kada razgovarate sa ljudima uživo, malo je verovatno da ćete imati priliku za monolog, jer će na vaš bes ljudi odgovoriti odmah i verovatno će vas to smiriti i naterati da saslušate šta sagovornik im da kaže na neku temu.

Odjek na komentar u drugim komentarima često stvara pogrešan osećaj da ste postigli nešto iako je samo reč o “aktivizmu iz fotelje”.

Profesor na predmetu etike u novinarstvu na Univerzitetu Vašington i Li Edvard Vaserman, navodi još jedan razlog ovog problema: loš primer koji daju mejnstrim mediji. Oni su zaradili pravo bogatstvo učeći ljude da razgovaraju na potpuno pogrešan način, kaže Vaserman, navodeći primere kao što je šou Džerija Springera i slične.

Stručnjaci smatraju da bi mediji mogli da urade mnogo na smanjenju besa i mržnje koji postaju norma u razmeni mišljenja čitalaca. Argumenti svih strana treba da se čuju, ali lični obračuni, ili ekstermna agresivnost u tonu poruka nije argument. Čak i ako je nečije viđenje ispravno, obrazloženo ljutitim tonom daje povoda drugima da mu odgovore na isti način.