SAD proširile optužnicu protiv Asanža i optužile ga za kršenje Zakona o špijunaži

Ostale vesti, 24.05.2019, 12:30 PM

Američko ministarstvo pravde objavilo je juče 17 novih tačaka optužnice protiv osnivača WikiLeaksa Džulijana Asanža. Dopunjenom optužnicom Asanž se tereti da je prekršio američki Zakon o špijunaži objavljivanjem poverljivih dokumenata koja sadrže imena izvora američke vojske i diplomatije.

Prvobitna optužnica sadržala je samo jednu tačku u kojoj se navodi da je Asanž kovao zaveru sa bivšom vojnom obaveštajnom analitičarkom Česli Mening i pomogao joj da pristupi poverljivim dokumentima.

Sada su SAD optužile Asanža da je objavljivanjem poverljivih dokumenata ozbiljno ugrozio nacionalnu bezbednost i naneo štetu Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima, a pomogao njihovim protivnicima.

U optužnici se navodi da je Asanž “u više navrata ohrabrivao izvore koji imaju pristup poveljivim informacijama da ih ukradu i daju ih WikiLeaksu da ih objavi”.

Ako bude osuđen za sve ono što mu se stavlja na teret, Asanž bi mogao da dobije maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 175 godina zbog jednog od najgorih curenja poverljivih informacija u istoriji Sjedinjenih Država.

Asanž je uhapšen 11. aprila u Londonu, nakon što mu je Ekvador u čijoj je ambasadi u Londonu boravio poslednjih sedam godina, iznenada ukinuo azil. Sud u Velikoj Britaniji ga je 1. maja osudio na zatvorsku kaznu od 50 nedelja zbog kršenja uslova kaucije i bekstva u ambasadu Ekvadora. Protiv 47-ogodišnjeg Asanža je ponovo pokrenuta istraga o navodnom silovanju u Švedskoj, a njegovo izručenje od Velike Britanije traže i Sjedinjene Države.

“Ove optužbe bez presedana pokazuju težinu pretnje koju krivično gonjenje Džulijana Asanža predstavlja svim novinarima u njihovom nastojanju da informišu javnost o akcijama koje je preduzela američka vlada”, rekao je Beri Polak, Asanžov američki advokat.

Međutim, iz američkog ministarstva pravde kažu da Asanž nije samo pomagao i ohrabrivao Čelsi Mening i druge da kradu poverljive dokumente, već je ugrozio i živote ljudi koji su izvori informacija, među kojima ima Avganistanaca, Iračana, novinara, verskih vođa, boraca za ljudska prava i političkih disidenata i pomogao represivnim režimima da otkriju njihov identitet.

Predstavnici američkih vlasti juče su izjavili da je Stejt Department tražio od Asanža da ne otkriva identitet izvora, ali da je WikiLeaks ignorisao ova upozorenja.

Mening je uhapšena maja 2010. i osuđena pred vojnim sudom 2013. zbog špijunaže i saradnje sa WikiLeaksom. Barak Obama smanjio je Meningovoj kaznu sa 35 na 7 godina zatvora, ali ona je sada u zatvoru nakon što je više puta odbila da svedoči protiv Asanža.

WikiLeaks se specijalizovao za objavljivanje “cenzurisanih ili na drugi način ograničenih materijala koji uključuju rat, špijuniranje ili korupciju”. Odluka američkih vlasti da optuže Asanža za špijunažu je neobična, jer do sada su u većini slučajeva za krađu tajnih informacija odgovarali vladini službenici, kao što je Mening, a ne ljudi koji su samo objavljivali informacije. Ovo je prvi put da se 102 godine stari Zakon o špijunaži primenjuje protiv jednog novinara.

U odgovoru na dopunu optužnice protiv Asanža sa 17 novih tačaka, WikiLeaks je na Twitteru objavio saopštenje u kome je ovaj potez tužilaštva nazvan ludilom. Za WikiLeaks ovo je kraj za Prvi amandman američkog Ustava koji garantuje slobodu govora.