NSA prekinula masovni nadzor telefonskih komunikacija Amerikanaca

Ostale vesti, 30.11.2015, 01:00 AM

Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) je u subotu, minut pre ponoći, obustavila masovno prikupljanje meta podataka o telefonskim razgovorima američkih građana na osnovu zakona koji su SAD usvojile pre pola godine.

Sporni program masovnog prikupljanja meta podataka o komunikacijama američkih građana započeo je posle terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine, dok je na vlasti bio Džordž Buš.

Program je bio sakrivan od javnosti sve do 2013. kada su zahvaljujući uzbunjivaču Edvardu Snoudenu procurili tajni dokumenti NSA koji su otkrili njegovo postojanje.

Program je omogućavao Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji da prikuplja podatke o vremenu poziva, brojevima koji su pozivani i trajanju poziva, ali ne i da ima uvid u sadržaj razgovora.

U junu ove godine, Barak Obama je potpisao Freedom Act kojim je okončana ovakva praksa. Odbor za reviziju koji je imenovao američki predsednik je zaključio da dosadašnja praksa prikupljanja podataka nije dala očekivane rezultate u borbi protiv terorizma.

Ubuduće će NSA morati da dobije sudski nalog da bi dobila podatke o telefonskim razgovorima od telekomunikacijskih kompanija. Dakle, novina je to da podaci više neće biti u rukama NSA, nego u rukama telekomunikacijskih kompanija kojima će NSA sa sudskim nalogom morati da se obrati FISA sudu ako želi pristup određenim podacima. Osim ovog, NSA će imati još neka ograničenja. Agencija će čak i uz sudski nalog moći da nadzire pojedince i grupe najduže 6 meseci.

I FISA sud će pretrpeti neke promene. Između ostalog, biće manje tajanstven, jer će biti primoran da otkiva neke informacije o svojim odlukama.

Podaci koji su prikupljani do trenutka kada je pomenuti zakon stupio na snagu ostaće u bazi Nacionalne bezbednosne agencije.

Novi pristup američke administracije neće uticati na spoljnu obaveštajnu aktivnost američkih bezbednosnih službi, niti na programe za prikupljanje internet podataka kao što je program PRIZMA. Ipak, ovo je veliki korak jer je to prvi put da NSA gubi ovlašćenja za nadzor. Istovremeno to je i svojevrsna pobeda za Edvarda Snoudena koji je razotkrio razmere nadzora NSA i koji je nema sumnje zaslužan za ove izmene politike američke administracije.

Sam Snouden je ovo nazvao istorijskim činom iako je neke promene nazvao kozmetičkim.

Obaveštajne agencije ne vole termin “masovni nadzor” i insistiraju na tome da je ono što one rade prikupljanje podataka. Njihov argument je da one pregledaju tek mali deo podataka koje prikupljaju, a i tada nemaju uvid u sadržaj komunikacija.

Međutim, aktivisti koji zastupaju pravo građana na privatnost navode da je samo pristup ogromnim količinama podataka o svakom građaninu ništa drugo do masovni nadzor i narušavanje privatnosti. Oni osporavaju i argument agencija da one ne prisluškuju telefonske razgovore jer su podaci koje prikupljaju dovoljni za izradu detaljnog profila svakog pojedinca.