Evropski parlament odbacio kontroverzni predlog zakona o autorskim pravima

Ostale vesti, 06.07.2018, 08:00 AM

Evropski parlament je posle relativno tesnog rezultata glasanja odbacio kontroverzne dopune zakona o autorskim pravima kojima bi se dodatno regulisalo korišćenje materijala zaštićenog autorskim pravima na internetu. Ove dopune i izmene zakona izazvale su žestoku raspravu internet giganata sa stvaraocima sadržaja.

Reč je o Direktivi o autorskim pravima koju je još 2016. godine predložila Evropska komisija kao dopunu postojećem zakonu o autorskim pravima koji datira iz 2001. godine.

Donošenje novog zakona nije bila loša ideja, ali problem je što bi on napravio velike probleme za skoro svaku kompaniju koja je aktivna na internetu, ali i velike troškove.

Predložena pravila bi, da su usvojena, nametnula veću odgovornost web sajtovima koji bi morali da proveravaju da li se krše autorska prava, ali bi i primorala platforme da plaćaju za linkovanje vesti.

U osnovi svi, počev od Googlea, Facebooka i Twittera, bi trebalo da imaju automatske filtere koji bi sprečili ljude da koriste zaštićeni sadržaj. To bi takođe značilo da bi povezivanje sa drugim sajtovima ili citiranje postalo nemoguće ili bi zahtevalo plaćanje taksi.

Ovoj verziji zakona protivile su se brojne kompanije i ljudi iz celog sveta, uključujući Google, Twitter, Wikimediju, Mozillu i mnoge druge. Sa druge strane, mnogi umetnici i autori su podržali predlog jer bi tako značajno uvećali svoje prihode. Mnogo muzičara je podržalo ove promene, tvrdeći da web sajtovi iskorišćavaju njihov sadržaj. Ali protivnici su govorili da bi se na taj način ugrozila sloboda interneta i kreativnost.

Zakonodavci su imali na umu da se zakoni o autorskim pravima usklade sa digitalnim dobom, ali je to dovelo do protesta web sajtova i debata pre nego što je predlog zakona stavljen na glasanje.

Direktiva o autorskim pravima bila je pokušaj EU da modernizuje svoje zakone o autorskim pravima, ali je sadržala dva veoma sporna dela.

Jedan od njih, član 11, trebalo je da zaštiti novine i druge izdavače od internet giganata kao što su Google i Facebook koji koriste njihov sadržaj bez plaćanja.

Član 13 je drugi sporni član koji bi sajtovima nametnuo veću odgovornost kada je u pitanju primena zakona o autorskim pravima, što bi značilo da svaka online platforma koja omogućava korisnicima da objavljuju tekstove, slike, muziku ili kod bi morala da nađe način za pristup i filtriranje sadržaja. To obično podrazumeva korišćenje automatizovanih sistema koji su vrlo skupi. Onaj koji koristi YouTube košta 60 miliona dolara, zbog čega su kritičari predloga zakona izražavali zabrinutost da bi slične filtere morao da primeni svaki web sajt ako bi član 13 bio prihvaćen.

O izmenama se glasalo ove nedelje u Evropskom parlamentu, a one su odbačene sa 318 glasova protiv, 278 za, dok je 21 poslanik bio uzdržan. S obzirom na tesnu većinu, ovo ne znači da je ova priča završena. Zakon o autorskim pravima treba izmeniti, ali nova verzija neće biti stavljena na glasanje do 10. septembra.

Usvajanje zakona sprečio je ogroman pritisak ljudi iz Evropske unije, ali i izvan nje. Zapravo, slika koja se stvorila o ovom zakonu, kao o cenzuri interneta, verovatno je bila odlučujući faktor zbog koga je predlog odbačen.