Evolucija u Google eri: Da li pretraživači menjaju ljudski mozak?

Ostale vesti, 15.07.2011, 12:06 PM

Nema sumnje da nam je internet promenio živote. Ranije su rađena istraživanja o uticaju društvenih mreža na psihičko zdravlje internet korisnika, a rezultati su, suprotno očekivanjima, pokazali da nas boravak na društvenim mrežama može učiniti depresivnim, uticati na naš osećaj samopoštovanja, ali i dovesti do ozbiljnih problema u partnerskim odnosima.

Nova studija Univerziteta Kolumbija pokazuje da internet ima još neke (ne)željene efekte: činjenica da zavisimo od pretraživača kao što su Google i drugi ima veliki uticaj na našu memoriju, odnosno na način na koji judski mozak pamti informacije.

Rezultati istraživanja koje je vodila psiholog Betsi Sparou objavljeni su u naučnom časopisu “Science magazine”. Istraživanje ukazuje na trend koji je u vezi sa korišćenjem pretraživača da umesto pamćenja informacija radije pamtimo način na koji možemo doći do njih.

“Od pojave pretraživača, mi reorganizujemo način na koji pamtimo stvari,” kaže Beti Sparou. “Kada je reč o pamćenju, naš mozak se oslanja na internet skoro na isti način na koji se oslanja na pamćenje prijatelja, članova porodice i kolega.”

Drugim rečima, internet postaje primer onoga što psiholozi nazivaju “transaktivna memorija” ili eksterno čuvanje sećanja za koja znamo gde ćemo ih naći onda kada nam zatrebaju. Mi zaboravljamo stvari za koje smo sigurni da ih možemo pronaći na internetu i bolje pamtimo ono za šta nismo sigurni da se može naći na internetu (ako toga uopšte ima). Takođe, bolje pamtimo gde ćemo naći potrebne informacije na internetu nego same informacije.

Istraživanje koje je predvodila Sparou, uključivalo je četiri testa memorije. Ispitanici su čitali zadate rečenice da bi posle toga bilo testirano koliko su upamtili kada su verovali da su informacije sačuvane i dostupne na internetu i u drugom slučaju, kada su verovali da su obrisane. Ispitanici koji su verovali da se informacije pronaći na internetu pokazali su lošije rezultate na testu memorije od onih ispitanika koji su verovali da im informacije kasnije neće biti dostupne.

Iste rečenice su korišćene i u testu koji je otkrio da su ispitanici bolje pamtili mesto na kome se mogu naći te informacije od samih informacija.

Betsi Sparou, koja je predvodila istraživanje, kaže da cilj studije nije uzbunjivanje ljudi. Ona smatra da razumevanje načina na koji funkcioniše naše pamćenje u eri Google-a može uticati na nastavu i učenje na korisne načine. Ona veruje da bi ovo otkriće moglo da premesti fokus predavača, bilo da je reč o profesorima, doktorima ili poslovnim ljudima, sa pamćenja na bolje razumevanje ideja i načina razmišljanja. Sa druge strane, oni koji su u prilici da uče mogli bi postati manje zaokupljeni pamćenjem činjenica a više pitanjima razumevanja.