Edvard Snouden: Neizvesan azil i novi detalji iz prošlosti bivšeg saradnika CIA

Ostale vesti, 08.07.2013, 07:31 AM

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ponudio je azil Edvardu Snoudenu, bivšem saradniku CIA-e, koga su američke vlasti optužile za krađu poverljivih dokumenata o tajnom programu PRIZMA američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) koja je prikupljala podatke telefonske komunikacije američkih građana i internet korisnika širom sveta. Maduro je u petak, u televizijskom obraćanju naciji povodom državnog praznika, Dana nezavisnosti, rekao da će njegova zemlja ponuditi „humanitarni azil“ Snoudenu.

I Nikaragva razmatra da ponudi azil Snoudenu ako okolnosti to dozvole.

„Imamo suvereno pravo da pomognemo osobi koja je osetila kajanje zbog načina na koji SAD koriste tehnologiju da bi špijunirale ceo svet, a posebno svoje evropske saveznike“, rekao je predsednik Nikaragve Danijel Ortega.

Međutim, čak i u slučaju da Snouden, koji se još uvek nalazi na moskovskom aerodromu Šeremetjevo prihvati gostoprimstvo neke države, njegovo dalje putovanje je neizvesno.

Prošle nedelje, avion predsednika Bolivije Eva Moralesa, koji se vraćao iz Moskve u Boliviju, nije dobio dozvolu za ulaz u vazdušni prostor pojedinih evropskih zemalja a razlog je informacija koje su ove države dobile da se Snouden nalazi u avionu bolivijskog predsednika.

Web sajt WikiLeaks koji pruža pravnu pomoć Snoudenu, saopštio je da su zahtevi za azil poslati još nekolicini zemalja, ali zbog pokušaja mešanja SAD nije navedeno o kojim državama je reč.

Položaj Snoudena je dodatno otežan time što su SAD opozvale njegov pasoš čime mu je onemogućen ulazak u Rusiju, tako da je on prinuđen da rasplet situacije sačeka u tranzitu na aerodromu.

SAD su podigle optužnicu protiv Snoudena zbog krađe i odavanja poverljivih informacija o nacionalnoj bezbednosti i samovoljnog i neovlašćenog davanja poverljiih dokumenata trećim licima.

Prošle nedelje je i parlament Islanda odbio da razmatra predlog članova parlamenta da se Snoudenu da državljanstvo Islanda. Takav zahtev neće biti razmatran pre septembra jer je parlament odbio da o tome raspravlja poslednjeg dana letnjeg zasedanja. Predstavnik Piratske partije u islandskom parlamentu komentarišući ovu odluku rekao je da sadašnja vlast Islanda „nema kičmu“ da razmatra Snoudenov zahtev.

U međuvremenu su isplivali i novi detalji o misterioznoj prošlosti Edvarda Snoudena. Kako piše Njujork Tajms, dok je radio za NSA, 2010. godine, Snouden je prošao obuku za certifikovane etičke hakere, koja pomaže stručnjacima za bezbednost da razmišljaju kao hakeri i bolje razumeju njihove tehnike kako bi bolje branili mreže kompanija za čiju su bezbednost zaduženi.

Međutim, obuka je pomogla Snoudenu da neprimećen izvuče i prikupi podatke iz kompjuterskih sistema NSA, koje je kasnije dostavio Gardijanu i Vašington Postu.

Prema svedočenju ljudi koji su imali uvid u Snoudenovu biografiju, sama NSA je omogućila Snoudenu da postane stručnjak za kompjutersku bezbednost, iako su američki zvaničnici do sada tvrdili da je on bio administrator sistema.

Snouden je rekao da je u aprilu prihvatio posao "analitičara infrastrukture" u kompaniji Booz Allen Hamilton, da bi mogao da pristupi listama računara koje je agencija hakovala širom sveta. U kompaniji Dell u kojoj je Snouden prethodno radio i koja takođe sarađuje sa NSA kao i Booz Allen Hamilton, Snouden je bio odgovoran za bezbednost „Windows infrastrukture“ na Pacifiku, što mu je obezbedilo pristup poverljivim podacima. Njegov rad u kompaniji Dell verovatno mu je omogućio i da shvati da će mu svi podaci o prisluškivanju i praćenju građana biti dostupniji ako bude radio za Booz Allen.

Kakva god da je bila njegova uloga, Snouden je imao mogućnost da pročešlja mreže i išeta kroz vrata sa poverljivim dokumentima na USB fleš disku. To pokazuje da će za NSA biti veliki izazov procena prilikom zapošljavanja novih kompjuterskih stručnjaka koji imaju različite političke stavove i koji mogu ozbiljno ugroziti tajne američke špijunske agencije kao što se to dogodilo u slučaju Snoudena.