Veb pregledači koji štite vašu privatnost: vodič za početnike

Tekstovi o zaštiti, 22.05.2024, 11:30 AM

Ako ste korisnik jednog od najpopularnijih veb pregledača na svetu - Google Chromea, koji koristi dve trećine korisnika interneta iz celog sveta, onda nastavite sa čitanjem.

Ono što bi trebalo da znate je da Google ostvaruje lavovski deo svog prihoda (2022. više od 80%) od prodaje oglasa. A osnova tako izuzetnog uspeha kompanije u reklamnom poslovanju su podaci korisnika. Ovi podaci omogućavaju oglašivačima da ciljaju publiku mnogo preciznije nego preko drugih platformi. To je zato što Google može, a to i radi, da prikupi mnogo više vaših podataka nego bilo ko drugi.

Njegovi izvori korisničkih podataka su brojni: od veoma vidljivih proizvoda i usluga koje koriste svi (pretraga, YouTube, Android itd.), do nevidljivih poput Google analitičkih alata, koje koristi većina veb sajtova i aplikacija. Naravno, Googleov sopstveni veb pregledač Chrome igra ne tako beznačajnu ulogu u svemu tome.

Ako koristite Chrome, Google može da vidi skoro sve što radite na internetu a vi ne možete ništa da uradite u vezi sa tim: možete da izbrišete koliko god želite kolačića ili da pretražujete u anonimnom režimu, neće biti velike razlike - Google će i dalje prikupljati podatke o vašoj internet aktivnosti.

Ne zaboravite da, pored Googlea, i stotine drugih kompanija takođe prati ono što radite u sajber prostoru. A Chrome zapravo ne čini mnogo da ovo zaustavi. Ali postoji mnogo drugih veb pregledača koji tretiraju vaše podatke daleko delikatnije: prikupljaju manje podataka, povezuju ih manje sa konkretnim identitetom i proaktivniji su u sprečavanju prikupljanja podataka od strane drugih strana.

Postoje brojne alternative Chromeu koje više vode računa o privatnosti. Ali pošto njih ima mnogo, stručnjaci kompanije Kaspersky izdvojili su neke od zanimljivijih opcija.

Najjednostavnije alternative bi bile Microsoft Edge i Apple Safari. Oni koji su previše lenji da preuzmu i instaliraju nešto drugo, a koji su korisnici operativnog sistema Windows ili macOS/iOS, samo treba da pređu na već instalirani veb pregledač - Microsoft Edge ili Apple Safari.

Apple godinama ističe da su bezbednost i privatnost korisnika prioriteti za kompaniju. Prvi je, pre pet godina, preduzeo mere protiv praćenja korisnika Safarija od strane trećih strana. Najnovije verzije podrazumevano blokiraju trackere na sajtovima i mogu da sakriju IP adresu korisnika i prijave koliko je elemenata za praćenje blokirano na pregledanim stranicama. Iako Safari možda nije najprivatniji pregledač od svih, sve radi podrazumevano i odmah tako ne morate ništa da podešavate ili omogućavate privatni režim.

Sledeći Appleov primer, Microsoft se osećao obaveznim da poveća privatnost u sopstvenom veb pregledaču. Trenutna verzija Edgea sadrži veoma efikasne ugrađene alate za borbu protiv trackera, ali oni nisu podrazumevano omogućeni. Pozitivno je to što korisnici Windowsa ne moraju ništa da instaliraju jer pregledač dolazi sa operativnim sistemom. Ali postoje tri glavna nedostatka Edgea - prvo, činjenica da je zasnovan na Googleovom pretraživaču otvorenog koda Chromium, koji je u osnovi Chromea. Chromium je u prošlosti bio uhvaćen kako šalje podatke Googleu iako je to brzo ispravljeno. Drugo, Edge šalje dosta podataka na Microsoftove servere. Ovo, naravno, nije dobro, ali su barem Microsoftove sposobnosti praćenja na više platformi manje od Googleovih. Treće, u podrazumevanom osnovnom režimu, Edge ne čini ništa da odvrati veb trackere. Da biste se borili protiv njih, morate da omogućite strogi režim privatnosti u podešavanjima a to nije nešto što bi se mnogo korisnika potrudilo da uradi. Prednost u odnosu na Safari je što su dostupne verzije za sve ostale operativne sisteme.

Složenije alternative Chromu su Mozilla Firefox i Vivaldi. Ovo su opcije koje zahtevaju preuzimanje i instaliranje. Imajte na umu da su oba veb pregledača primetno bolja u borbi protiv veb trackera, a istovremeno su i dalje prilično jednostavni i laki za upotrebu, tako da bi prebacivanje sa Chromea bilo relativno bezbolno.

Mozilla Firefox je jedini veb pregledač koji je razvijen od početka do kraja nezavisno od bilo kog IT giganta (barem ne direktno). Firefox je posebno poznat po svom sopstvenom veb endžinu. Mozilla većinu svog prihoda ostvaruje od pretraživača Google, Yandex i Baidu jer ih je podesila kao podrazumevane, u zavisnosti od regiona. Ali to je sve. Mozilla ne prodaje korisničke podatke i ne pokušava da vas spreči da promenite podrazumevani pretraživač u Firefoxu u nešto drugo. Čak i u osnovnom režimu, Firefox nudi odličnu zaštitu od praćenja a ako sami podesite Firefox tako da bude u strogom režimu privatnosti, Firefox je jedan od najboljih u tom pogledu. Pored običnog Firefoxa, postoji i verzija za mobilne operativne sisteme pod nazivom Firefox Focus, koja je još više fokusirana na privatnost a dostupna je i za Android i za iOS.

Vivaldijevi programeri su prvenstveno koncentrisani na privatnost. Čovek koji stoji iza Vivaldija je Jon Stefenson fon Tečner, legendarni kreator Opere koja se nekada smatrala jednim od najsigurnijih veb pregledača, sa čak ugrađenim VPN-om. Vivaldi se može pohvaliti mnogim opcijama prilagođavanja. On ima ugrađeni blokator oglasa i veb trackera, koji odlično radi svoj posao. Još jedna zanimljiva karakteristika: Vivaldi vam omogućava da podesite različite pretraživače za normalno i privatno pretraživanje, što omogućava brzo prebacivanje između, recimo, Binga, Googlea i DuckDuckGo. Kao i Mozilla, i Vivaldi zarađuje od pretraživanja korisnika u pretraživačima, kao i od postavljanja linkova ka raznim internet uslugama na početnom ekranu pretraživača. Istovremeno, Vivaldijevi kreatori otvoreno navode da se ne bave bilo kakvom vrstom prikupljanja podataka, profilisanja ili praćenja korisničkih podataka. Jedina stvar koju treba imati na umu je da je Vivaldi, kao i Edge, zasnovan na Googleovom Chromiumu. Pored toga, postoje verzije za sve operativne sisteme osim za iOS.

Na kraju, za one koji žele ekstremnu zaštitu privatnosti, tu su DuckDuckGo, Tor Browser i Mullvad Browser. Iako u vezi sa njima nema ništa izuzetno složenog, maksimalna zaštita od praćenja dolazi na račun brzine surfovanja i lakoće korišćenja. Dakle, ako želite potpunu kontrolu nad svojim podacima, moraćete da se potrudite.

DuckDuckGo veb pregledač je kreirao tim koji stoji iza istoimenog pretraživača, tako da je, kao što možete pretpostaviti, to podrazumevana opcija. Važan detalj je da ne možete da promenite podrazumevani pretraživač, tako da će vam možda biti potrebno neko vreme da se naviknete i na pregledač i na interfejs za pretragu. Između ostalog, DuckDuckGo pomaže protiv praćenja na YouTubeu nudeći režim pregledanja u kojem otvara sve YouTube videe u svom Duck Playeru. DuckDuckGo programeri ne kriju da zarađuju od oglasa u rezultatima pretrage, ali ističu da to rade bez praćenja ili profilisanja korisnika, samo na osnovu upita za pretragu: „Ako tražite automobile, mi ćemo vam pokazati oglase o automobilima. To je tako jednostavno.” I DuckDuckGo ima verzije za sve operativne sisteme osim za Linux. Ono što bi moglo da vam smeta je prošlogodišnja kontroverza o praćenju koja je uključivala Microsoftove skripte za praćenje mada je DuckDuckGo rešio taj problem.

Tor pretraživač je Mozilla Firefox na steroidima. Njegovi kreatori su ga učinili veoma bezbednim od praćenja na mreži, sa strogim režimom privatnosti koji je podrazumevano omogućen. Tor je odličan u blokiranju trackera, ima minimalno jedinstven takozvani „fingerprint” i podrazumevano koristi pretraživač DuckDuckGo ali se to može promeniti u podešavanjima. Ali glavna karakteristika je da se sav saobraćaj u Tor pregledaču usmerava preko mreže Tor (The Onion Router), sa svim prednostima i nedostacima koje to podrazumeva. Glavni plus je, naravno, maksimalna anonimnost i zaštita od praćenja a glavni minus je mala brzina surfovanja. Za one koji su navikli na moderne brzine, korišćenje Tora moglo bi biti prilično bolno. Moguće je podesiti Tor pregledač da radi bez Tor mreže, mada postoji bolja opcija, ali o tome nešto više u nastavku. Tor Browser je dostupan za sve desktop operativne sisteme, kao i za Android, ali ne za iOS. Tor projekat preporučuje vlasnicima iPhonea da koriste aplikaciju Onion Browser.

I poslednji u ovom nabrajanju je Mullvad, koji je odgovor na pitanje kako koristiti Tor bez Tor mreže. U suštini je isti pregledač, samo što umesto mreže Tor nudi sigurnu vezu preko Mullvad VPN-a, anonimne VPN usluge koja čak omogućava korisnicima da plaćaju gotovinom poslatom poštom - sve u ime privatnosti. Sve ostalo je isto: odlična zaštita od veb trackera odmah nakon instalacije, sa mogućnošću poboljšanja privatnosti i bezbednosti korišćenjem prilagođenih podešavanja. Uprkos tome, brzina surfovanja je i dalje veoma velika, tako da surfovanje uz Mullvad Browser ne budi sećanja na eru dial-up modema. Mullvad Browser je nedavno lansiran, tako da je trenutno dostupan samo za desktop operativne sisteme a na Android i iOS verzije moraćemo da sačekamo.

Na kraju, evo nekoliko dodatnih saveta stručnjaka kompanije Kaspersky kako da surfovanje internetom učinite što privatnijim:

≡ Ako „hardcore” privatni pretraživač nije po vašem ukusu, pokušajte da koristite nekoliko različitih veb pregledača u isto vreme, održavajući ravnotežu između privatnosti i lakoće surfovanja u skladu sa okolnostima.

≡ Postavite najprivatniji pretraživač koji koristite kao podrazumevani: na ovaj način će on automatski otvoriti bilo koji link na koji kliknete, tako da vam neće biti potrebna pretraga i druga čuda tehnologije.

≡ Pokušajte da ne instalirate dodatke pregledača osim ako je to neophodno jer se oni obično koriste za praćenje i ne samo za to.

≡ Koristite pouzdan VPN da biste zaštitili vezu i sakrili svoju IP adresu.

Izvor: Kaspersky

Foto: Tim Mossholder / Unsplash