Microsoft i bezbednost - decenija preokreta

Tekstovi o zaštiti, 12.01.2012, 23:19 PM

Pre deset godina Microsoft je imao veliki problem. U isto vreme korisnici računara takođe su imali jedan problem - Micosoft, odnosno softver koji je tada proizvodila ova kompanija. Bagovit kod koji je omogućavao da virusi poput CodeRed, IloveYou, Melissa, Nimda i drugi inficiraju milione računara sa Windows-om i Microsoft-ovim veb softverom.

Početak XXI veka nije bio dobro vreme za kompaniju iz Redmonda. Nestabilan i nesiguran softver koji je proizvodio Microsoft, posebno ako se govori o Internet Explorer-u, Outlook-u i Windows-u i široko rasprostranjeni VB skript virusi dovodili su kućne korisnike na ivicu očaja i bili izvor velikih problema korporativnih korisnika Microsoft-ovog softvera.

I jedni i drugi zahtevali su odgovor od kompanije, ali Microsoft ga u tom trenutku nije imao. Reputacija kompanije je tada bila na staklenim nogama. Microsoft je bio sveprisutan, ali softver koji se nalazio na većini kućnih i poslovnih računara je bio sve samo ne pouzdan i solidan.

A onda je došlo do preokreta. 15. januara 2002. godine Bil Gejts je poslao email koji je postao poznat kao memorandum o pouzdanom računarstvu (Trustworthy Computing memo) koji je bi prvi znak da su u Microsoft-u svesni problema bezbednosti. Dokument je sadržao Gejtsovo obećanje da će kompanija sprovesti radikalne promene.

“Kako softver postaje sve složeniji, međuzavisan i međusobno povezan naša reputacija kao kompanije postaje sve ranjivija. Propusti u jednom Microsoft-ovom proizvodu, servisu ili politici ne samo da utiču na našu platformu i servise u celini, već i na pogled naših korisnika na nas kao kompaniju. Sada kada smo suočeni sa izborom između dodavanja funkcija i rešavanja problema bezbednosti, moramo izabrati bezbednost,” reči su koje je zaposlenima u kompaniji uputio Bil Gejts.

Ali Gejts je samo bio prvi koji je izrekao ono čega su bili svesni i drugi ljudi u kompaniji. Nekoliko meseci pre nego što je Gejts poslao čuveni email održana je mala konferencija u Redmondu na kojoj su okupili stručnjaci u oblasti kompjuterske bezbednosti koji su diskutovali o principima i konceptu na kome treba da bude utemeljen bezbedniji softver.

Da bi prevazišla krizu, kompanija je pokrenula Trustworthy Computing inicijativu koja je postala prioritet u Microsoft-ovom pristupu u razvoju softvera.

U mesecima koji su usledili nakon objavljivanja Gejtsovog pisma, Microsoft je započeo sa sprovođenjem bolnih internih promena čiji je cilj bio da se fokus programera pomeri u pravcu razvoja bezbednog softvera. Sve do tada, u kompaniji je bio dominantno načelo “isporuči ili umri” a funkcije i funkcionalnost bile su dvoglavo božanstvo koje je svaki Microsoft-ov programer obožavao. Situacija u kojoj bi objavljivanje programa bilo zaustavljeno zbog problema u bezbednosti softvera bila je skoro nezamisliva.

A upravo se to dogodilo nekoliko meseci posle Gejtsovog memoranduma. Kompanija je zaustavila objavljivanje nekoliko svojih glavnih softverskih proizvoda da bi programeri prošli kroz obuku u vezi bezbednosti. Od tada je Microsoft razvio i objavio brojne zaštitine alate i metodologije a kompanija koja je bila predmet podsmeha prerasla je u organizaciju koja ono što radi radi na ispravan način.

Komentarišući promene koje su usledile u Microsoft-u nakon 2002. godine, Mark Mejfret, osnivač i tehnički direktor eEye Inc. koji je bio jedan od istaknutih kritičara Microsoft-a u eri pre Gejtsovog memoranduma kaže: “Oni su prešli put od jedne od najgorih kompanija do jedne od najboljih kompanija u pogledu bezbednosti.”

Mejfret je bio u ranim dvadesetim kada je otkrio Code Red, prvi kompjuterski crv koji je pogodio Microsoft-ovu platformu. On i njegove kolege hakeribili su trn u oku kompanije neprestano tragajući za neotkrivenim bagovima u softveru i objavljujući exploit-e pokušavajući da podstaknu Microsoft da brže ispravlja greške u svom softveru. On je čak svedočio pred Kongresom o crvu koji je ugrozio bezbednost Microsoft-ovih korisnika dok je kompanija ignorisala bes i zabrinutost korisnika zbog masovne infekcije kompjutera.

Na kraju, promene čije je sprovođenje najavio Gejts izašle su iz okvira politike kompanije i zahvatile, istina u mnogo manjoj meri, celu industriju softvera. Nakon memoranduma kojim se kompanija javno deklarisala da je vreme za korenite promene, duh promena zahvatio je i druge kompanije koje su shvatile važnost razvoja sopstvenih programa za zaštitu. U tom smislu, 2002. godina bila je prekretnica zbog činjenice da je industrija softvera počela da prihvata ideju da bezbednost programa mora da bude vodeći na listi prioriteta.