Da li robot usisivač može ugroziti vašu privatnost

Tekstovi o zaštiti, 17.01.2023, 08:30 AM

Kada su se nedavno na internetu pojavile neke alarmantne fotografije, snimljene robot usisivačem, a među njima i fotografija na kojoj je vlasnik usisivača uhvaćen u toaletu, mnogima je bilo smešno, ali se postavilo pitanje i kako je to moguće i da li ovakvi usisivači imaju kamere, i ako imaju, zbog čega su im potrebne. Na ove dileme pokušali su da odgovore stručnjaci kompanije Kaspersky.

Najpre, treba razjasniti. Nije svaki robot usisivač opremljen kamerom. Uputstvo za upotrebu obično navodi sve senzore uređaja i gde se nalaze. Neki modeli imaju samo senzore za dodir, kao i laserske i ultrazvučne radare, ali sve se češće može videti i kamera na listi. Vrhunski modeli koriste kamere više od pet godina da bi se bolje snašli u prostoriji. Prema objašnjenju inženjera, kamera pomaže da se zaobiđe čarapa na podu, kabl laptopa i druge prepreke. Neki usisivači imaju i mikrofon za reagovanje na glasovne komande.

Ko gleda snimke kamere? U većini slučajeva - niko. Obično, video iz kamere ide do procesora usisivača i nigde dalje. Ali mogu postojati izuzeci od ovog pravila. Konkretno, do skandala sa fotografijama vlasnika snimljenih u toaletu došlo je kada je prototip usisivača Roomba J7 poslao svoj video stream proizvođaču, iRobotu, radi poboljšanja algoritma.

Da bi poboljšali sisteme mašinskog vida, inženjerima nije potreban samo video sa kamere, već video snimak sa komentarima, sa identifikovanim i ispravno označenim delovima nameštaja. Početno označavanje fotografija i videa rade ljudi. Zatim se na ovim primerima obučava računar, a stručnjaci proveravaju kvalitet prepoznavanja i ispravljaju greške. Dakle, iRobot je poslao video firmi Scale AI iz Venecuele, specijalizovanoj firmi sa zaposlenima koji provode sate obeležavajući objekte na fotografijama i video snimcima. Ovi snimci su procureli i našli se u jednoj Facebook grupi. Odgovorni su najverovatnije disciplinski kažnjeni, a iRobot je raskinuo ugovor sa Scale AI, ali fotografije koje su procurile nisu nestale.

iRobot tvrdi da svi prototipovi dolaze sa odgovarajućim upozorenjima i da se predaju testerima samo uz njihovu pismenu saglasnost za snimanje videa. Drugim rečima, ne možete slučajno kupiti takav usisivač u prodavnici.

Razvoj pametne kućne elektronike, posebno autonomnih robota, nije moguć bez masovnog prikupljanja podataka. Samo analizom milijardi uzoraka, bilo koji sistem mašinskog učenja može nešto da nauči. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih skoro uvek postoji klauzula u ugovoru o licenci proizvoda koja traži vašu saglasnost za prikupljanje „dijagnostičkih“ podataka radi poboljšanja proizvoda i usluga. Retko vidite ove podatke detaljno navedene, a šta je potrebno za „poboljšanje proizvoda i usluga“ se nikada ne objašnjava.

Ponekad se u ugovoru izričito navodi da se podaci neće prodavati ili koristiti u komercijalne svrhe, ali „unapređenje proizvoda“ često znači da će ih obrađivati podizvođači ili partneri. U većini slučajeva, dakle, nemoguće je znati koji se podaci prikupljaju i gde će završiti.

Čak i pod pretpostavkom da je proizvođač robot usisivača “čist” u etičkom smislu, sudbina prikupljenih podataka nije uvek idealna. Oni mogu godinama biti na serverima kompanije, gde njihova zaštita nije prioritet. Dakle, pored podizvođača, pristup podacima mogu iznenada dobiti potpuni autsajderi - od istraživača bezbednosti do sajber kriminalaca ili haktivista.

Druga, egzotičnija pretnja je hakovanje samog usisivača. Kontrolisan od strane napadača, usisivač bi mogao da se koristi u različite svrhe, uključujući, naravno, i različite oblike špijuniranja.

Kako smanjiti rizike? Odabir proizvođača koji dokazano vodi računa o privatnosti i sigurnosti je dobar početak. Ali, kako pokazuje nedavno istraživanje kompanije Kaspersky, oko 34% korisnika se zaustavlja na tome. Ovo, nažalost, nije dovoljno.

Nije teško živeti sa robot usisivačem tako da prikupljanje podataka i rizik od curenja smanjite koliko god je to moguće. Na primer, možete da u podešavanjima podesite da se ne šalje mapa vašeg doma serveru proizvođača, da ne čistite kada su članovi porodice u stanu i, ako je potrebno, da zabranite usisivaču da ulazi u određene prostorije, kao što je npr. spavaća soba. Ova poslednja opcija je ponekad dostupna u podešavanjima, ali je još sigurnije koristiti virtuelne zidne barijere koje prodaje proizvođač uređaja.

Druga realna opcija je da odaberete model usisivača koji radi u potpunosti offline. Brojni iRobot modeli to mogu da urade, iako im je i dalje potreban pristup internetu za planirano pokretanje i pregled statistike čišćenja, kao i aplikacija instalirana na vašem telefonu.

Promotivni veb sajtovi vam neće reći da li određeni model radi tako, pa je preporuka stručnjaka kompanije Kaspersky da pročitate povratne informacije korisnika i detaljne recenzije proizvoda ili da pozovete tehničku podršku. Ako nije moguće podesiti usisivač za offline rad, kombinovana opcija bi mogla da funkcioniše: izvršite početno podešavanje pomoću mobilne aplikacije i podesite raspored čišćenja, a zatim onemogućite pristup internetu.

Ovo se može uraditi kroz podešavanja rutera: ili promenom lozinke pristupne tačke, ili dodavanjem usisivača na listu zabranjenih. Usput, dok ste u podešavanjima rutera, uverite se da je firmware ažuriran i da lozinka nije fabrička. Ovo će poboljšati sigurnost ne samo usisivača, već i čitavog vašeg pametnog doma.

Komplikovaniji metod je podešavanje usisivača bez povezivanja na servere proizvođača, direktno sa lokalne mreže. Uređaj se čak može integrisati sa sistemom za automatizaciju pametne kuće! Takvi projekti postoje, na primer, za popularne iRobot i Xiaomi modele, ali zahtevaju određene tehničke veštine.

Ako vam se sve ovo čini suviše komplikovano, možda je najbolje, iako ne i najkomfornije, da se držite starog dobrog ručnog usisavanja.

Naslovna fotografija: Jens Mahnke, Pexels